Još u vreme Napolenovih ratova, početkom XIX veka u nemačkoj pokrajini Virtemberg pojavio se čitav niz slučajeva neobjašnjive bolesti povezane sa trovanjem hranom. Oboleli su imali slabost mišića, neki su umirali, a oni koji su preživeli oporavili su se bez posledica.

Dr Justinus Kerner shvatio je da se otrovna supstanca nalazi u kobasicama koje su se u to ratno vreme pravile u veoma lošim higijenskim uslovima. On je nastavio da eksperimentiša na životinjama i objavio je prvu monografiju o trovanju botulinum toksinom. Još tada je zaključio da bi toksin iz kobasice mogao da pomogne u lečenju oboljenja gde postoje mišićni spazmi odnosno preterana aktivnost mišića.

Ipak, botulinum toksin je otkriven tek 100 godina kasnije, 1928. u San Francisku. Kako se približavao Drugi svetski rat, Sjedinjene Američke države započele su intenzivan program razvoja biološkog oružja i kao rezultat tog programa 1946. je razvijena metoda za dobijanje čistog botulinum toksina, što je zapravo bila osnova za njegovu primenu u medicinske svrhe.

Američka kompanija Alergan je prva počela komercijalnu proizvodnju botulinum toksina pod nazivom Botoks. Naziv se odomaćio kao opšte prihvaćen; iako su kasnije i druge kompanije počele da proizvode različite botulinum toksine naziv botoks se nametnuo kao opšte ime za sve njih.

Oftalmolog Alan Skot je prvi primenio botulinum toksin u medicinske svrhe za lečenje razrookosti. Rezultati su bili fantastični i doneli su revoluciju u oftalmologiji, razrookost nije više morala uvek da se leči hirurškim putem. Vrlo brzo je počela primena botksa u za mnoga druga oboljenja povezana sa mišićnim spazmima. Dr Skot je imao specijalizantkinju Džejn koja je primetila da kad se pacijentima aplikuje botulinum toksin za lečenje očnih oboljenja dolazi do smanjenja bora u predelu korena nosa i između obrva. Džejn je iznela svoje zapaženje svom mužu dermatologu koji se inače u to vreme pokušavao svojim pacijentima da reši bore na čelu i između obrva primenom injekcija kolagena i sopstvene masti. Njih dvoje su došli na ideju da bi botulinum toksin mogao da bude dobro rešenje za lečenje bora. Odmah su primenili botulinum toksin na svojih 10 asistenata i 17 pacijenata i tako je sve počelo. Botulinom toksin je prepoznat kao sredstvo za efikasno uklanjanje bora uz malo neželjenih efekata.

Popularnost botoksa je tako brzo rasla između 1992. i 1997. godine da je Alergan ostao bez svojih zaliha botulinum toksina. Danas se botoks pored široke primene u estetskoj medicini koristi u najrazličitije svrhe. Botoks se vrlo često koristi protiv prekomernog znojenja, jer smanjuje aktivnost znojnih žlezda. Kada se primeni u pazušne jame efekat na znojenje traje i preko 6 meseci. Botoks se široko korist za lečenje migrene i drugih tipova glavobolja. Ipak najširu primenu ima u neurologiji za lečenje različitih poremećaja koji su praćeni mišićnim spazmima. Koristi se čak i kod dece. Npr može se primeniti za terapiju tortikolisa, odnosno krivog vrata, koji može da bude urođen ili stečen. Kod odraslih se koristi posle moždanog udara ako postoji spazam zgloba ručja i šake. U urologiji se koristi za lečenje nervozne bešike.

Ipak, primena botoksa u estetske svrhe je najraširenija. Čovek je socijalno biće čija egzistencija počiva na stalnoj interakciji sa drugim individuama. Komnikacija između ljudi uključuje različite vrste informacija, ali su ipak vizuelne informacije dominantne. Lice je “glavni odašiljač’’ tih informacija. Dovoljno je da nekog pogledate u lice i da shvatite da li je ljut ili je srecan, da li se oseća umorno ili nezadovoljno, da li je prijateljski nastrojen ili nam želi zlo. Atraktivna lica su omiljena u društvu, a atraktivni ljudi često imaju više društvenih, profesionalnih i ličnih uspeha. Naročito u današnje vreme kada je razmena vizulenih informacija dostigla neverovatne razmere, estetika lika postaje imperativ u digitalnom dobu. Iz tog razloga popularnost estetskih tretmana raste iz dana u dan.