Pre nego što počnemo da pričamo o starenju citirao bih jednog mog ironičnog prijatelja koji je rekao:”Čudna neka vremena, svi moramo da izgledamo mlado, lepo i negovano i što je još gore svake godine treba da izgledamo sve mlađe.”

Iako, možda ima malo istine u tome, želja za mladim i vitalnim izgledom je privlačila čoveka još od antičkih vremena. Međutim, kad pogledamo unazad, prosečan ljudski vek u starom Egiptu je bio nekih tridesetak godina, a do pre samo stotinak godina ljudski vek je bio dvadesetak godina kraći. Ljudi nisu živeli nikada duže i nikada život nije bio tako kvalitetan i produktivan u poznim godinama kao danas.

Starenje međutim, ostaje surova realnost i velika ljudska boljka. Iako su se stvari promenile, neretko je upadljiva jedna stvar. Još uvek snažno telo i britak um kažu nam da smo mladi i da možemo sve kao nekada, ali to ‚‚surovo ogledalo” nam kaže da su se stvari ipak promenile. Na licu vidimo bore, opuštenu kožu, možda sebi nekako ne izgledamo zdravo i vitalno. I zaista, starenje kože je možda prvi znak starosti koje primeti svako čovek koji je pregurao tridesetu. Zašto je to tako nije baš sasvim jasno, ali u ovom blogu probaćemo da “malo zagrebemo kožu”, da je razumemo i da probamo da joj pomognemo.

Odgovor na pitanje zašto koža stari je kompleksan i zavisi od više faktora. Starenje kože počinje odmah nakon rođenja. I nije retko da čujemo “vidi kako mu je koža mekana ko bebina guza”. Starenjem se kvalitet kože smanjuje, postaje manje elastična, manje hidrirana, pojavljuju se bore, pore, često hiperpigmentacije. Primećeno je da koža stari postepeno tokom vremena do određene granice i to su naučnici nazvali linearno starenje.  Međutim, u nekon trenutku dolazi do naglog starenja što se naziva eksponencijalno starenje. I eksponencijalno starenje često imamo priliku da vidimo. Sigurno se sećate kad nekog niste videli par meseci da ste se iznenadili kolikoje ostario, verovatno se to dogodilo kada je ta osoba ušla u eksponencijalnu fazu starenja.

Starenje kože zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih faktora.

Unutrašnji faktori koji određuju starenje su genetski, hormonski balans, metabolički status. Spoljašnji faktori su pre svega ultraljubičasto zračenje, zagađenje, pušenje, neodgovarajuća ishrana. Unutrašnji faktori su odgovorni za postepeno istanjivanje kože, pojavu finih bora, dehidrataciju kože i umerenu atrofiju potkožnog tkiva.
Spoljašnji faktori su odgovorni za nastanak grubih bora, gubitak elastičnosti kože, grubu teksturu kože i pojavu fleka.

To možda najbolje možemo da vidimo na slici koja prikazuje kamiondžiju kome je leva polovina lica bila izložena sunčevoj svetlosti, a desna bila zaštićena.

Postoji nekoliko različitih mehanizama kojima se objašnjava starenje, a mi ćemo pobrojati najvažnije:

• Oštećenje slobodnim radikalima ili oksidativni stres
• Oštećenje DNK molekula
• Hronična inflamacija (zapaljenje)
• Skraćivanje telomera
• Glikozilacija proteina

Slobodni radikali su veoma reaktivni molekuli koji stupaju u brojne reakcije sa različitim strukutrama ćelije i nanose oštećenja. Na stvaranje slobodnih radikala utiču mnogi faktori od kojih su najvažnije izloženost zračenju, sunčeva svetlost, zagađenje, različite bolesti hemikalije i tako dalje.

Antioksidansi služe za odbranu od slobodnih radikala, a u najpoznatije antioksidanse spadaju vitamini A, C, i E, koenzim Q, bioflavonoidi koji se nalaze u voću i povrću. DNK molekuli mogu da budu oštećeni delovanjem slobodnih radikala. Pokazano je da ultraljubičasti zraci mogu direktno da cepaju lance DNK u koži i prave oštećenja genetskog materijala. Hronično zapaljenje je povezano u osnovi sa mnogim hroničnim bolestima, kao što su kardiovaskularne bolesti i rak. U narednom blogu ćemo pisati više o tome kako možemo da utičemo na zapaljenje.

Telomere su završeci hormozoma. Dakle telomere se nalaze na kraju DNK molekula i svaki put kada se ćelija podeli telomere se malo skrate. Upravo je stepen skraćenja telomera signal koji pokazuje koliko je ćelija stara. Za sada još uvek nema efikasnih načina kojim bi se produžile telomere, a da to bude bezbedno. Zapravo telomere su produžene u kancerskim ćelijama koje su praktično besmrtne.

Glikozilacija proteina je proces kojim se modifikuju belančevine u koži, npr. kolagen. Glikozilirani proteini šalju drugačije signale u odnosnu na neizmenjene proteine i mogu i biohemijski da budu upleteni u proces starenja. Kalorijska restrikcija, kao i različite supstance iz biljne hrane, kao i određeni suplementi mogu da inhibiraju glikozilaciju proteina.

Na mnoge načine možemo da utičemo na sve ove procese. Nažalost, nikako ne možemo u potpunosti da ih zaustavimo, ali možemo značajno da ih usporimo. O tome kako da uđemo u borbu sa starenjem pisaćemo u narednom blogu.